DOMAĆA SARADNjA U 2016. GODINI

  • Link TextSaradnja sa regulatornim telima i državnim organima i organizacijama

SARADNjA SA REGULATORNIM TELIMA I DRŽAVNIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA

Jedan od važnih preduslova za efikasan rad Komisije predstavlja stalni dijalog i kvalitetan sistem razmene informacija sa svim nadležnim telima u Republici Srbiji, čiji rad može uticati na razvoj konkurencije na tržištu. Ciljevi saradnje sa regulatornim telima i državnim organima i organizacijama su, između ostalog i: stalna razmena informacija i podataka, usaglašavanje stavova o pitanjima od zajedničkog interesa, kao i zajedničko učešće u aktivnostima koje doprinose afirmaciji politika koje sprovode ova tela.

Saradnja sa institucijama sa kojima je potpisan protokol o saradnji u prethodnim godinama (Narodna banka Srbije, Agencija za energetiku, Republička agencija za elektronske komunikacije – RATEL, Republička agencija za elektronske medije – REM, Agencija za privredne registre, Privredna komora Srbije), pokazala se kao izuzetno korisna, pre svega u pogledu razmene podataka, ali i u kontekstu razmene stavova po svim aktuelnim temama ili postupcima koji se vode pred Komisijom ili drugim organima i institucijama.

Komisija je u aprilu 2016. godine sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije potpisala Sporazum o saradnji i Ugovor o saradnji u oblasti forenzike, čime je zaokružen formalni okvir za saradnju koja će obezbediti značajna unapređenja daljeg postupanja Komisije, a i efikasniju borbu protiv povreda konkurencije. Sporazumom se uređuje asistencija policije prilikom pojedinih radnji u postupku predviđenih Zakonom, razmena informacija i pružanje usluga, kao i edukacija i treninzi u oblasti digitalne forenzike za službena lica Komisije. Ugovor o saradnji u oblasti forenzike definiše tehničku pomoć forenzičkih službenika MUP-a ovlašćenim licima Komisije prilikom nenajavljenih uviđaja, kao i pomoć prilikom veštačenja i dokazivanja određenih činjenica u postupku, a u skladu sa zakonima koji uređuju politiku zaštite konkurencije i rad policije. Odredbama čl. 52.-55. Zakona o zaštiti konkurencije, definisana su prava i obaveze koje Komisija ima tokom sprovođenja uviđaja, odnosno nenajavljenog uviđaja, koja uključuju i ulazak u poslovne prostorije stranke ili trećeg lica i privremeno oduzimanje isprava i stvari. Odredbom člana 50. ovog Zakona (Saradnja sa policijom), utvrđeno je da će policija pružati po zahtevu Komisije, pomoć u izvođenju pojedinih radnji u postupku, a naročito kod uviđaja i privremenog oduzimanja stvari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje policija. Komisija je sprovela niz aktivnosti na osposobljavanju službenih lica Stručne službe Komisije za izvođenje nenajavljenog uviđaja, što podrazumeva sticanje znanja iz oblasti digitalne forenzike u cilju pretraživanja personalnih računara i druge elektronske opreme zaposlenih u poslovnim prostorijama stranke ili trećeg lica (navodnog počinioca povrede konkurencije). Međutim, po oceni Komisije, uviđaj može biti još kvalitetnije sproveden uz asistenciju policije.

U prethodnom periodu, Komisija je započela razgovore o bližoj saradnji sa Poreskom upravom Srbije, Upravom carine Srbije i dr. Podaci kojima raspolažu navedeni organi i organizacije mogu biti potrebni za rad Komisije, a često i neophodni, kako sa stanovišta svoje strukture, tako i brzine njihovog obezbeđivanja – u postupcima koji se vode pred Komisijom.

Polazeći od značaja javnih nabavki za dobrobit društva u celini, prethodne godine posvećena je izuzetna pažnja ovoj oblasti, odnosno otkrivanju i sprečavanju tajnog koordinisanja ponuđača (tzv. „nameštena“ ili „lažirana ponuda”) kao i u pogledu omogućavanja što većem broju ponuđača da učestvuju u postupku javnih nabavki. Značajno je unapređena saradnja i koordinacija aktivnosti sa Upravom za javne nabavke. U isto vreme, nastavljena je saradnja i sa Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i sa Agencijom za borbu protiv korupcije, naročito u kontekstu borbe protiv korupcije u javnim nabavkama. Za saradnjom je nastala potreba u vezi sa otkrivanjem nameštenih ponuda, pri čemu je moguće otkriti i vezu između naručioca i ponuđača koja ukazuje na korupciju.

Rukovođeni potrebom za unapređenje funkcionisanja, Komisija je, u novembru 2016. godine potpisala Sporazum o saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije i Republičkom komisijom za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki. Ovim sporazumom, potpisnice su preuzele obavezu da ulože koordinisane napore u cilju zaštite javnog interesa, smanjenja rizika od korupcije, te jačanja integriteta institucija, uz utvrđivanje zajedničkih područja saradnje u kontekstu Zakona o javnim nabavkama, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o zaštiti konkurencije. Pod aktivnostima i merama se podrazumeva dalja edukacija u pogledu borbe protiv korupcije u javnim nabavkama i izveštavanje o broju prijavljenih povreda konkurencije u postupcima javnih nabavki u vezi sa članom 27. Zakona o javnim nabavkama, preduzetim aktivnostima kao i izrečenim merama zabrane učešća u postupcima javnih nabavki u vezi sa članom 167. Zakona o javnim nabavkama (do februara tekuće godine za prethodnu).

Učešće predstavnika Komisije u radu Komisije za kontrolu državne pomoći – Prema odredbi člana 6. stav 2. Zakona o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik RS“ broj 51/09), predstavnik Komisije obavlja funkciju zamenika predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći. Predstavnik Komisije je u protekloj godini aktivno učestvovao u radu Komisije za kontrolu državne pomoći, redovnim prisustvom sednicama Komisije i aktivno učestvovao u njihovom radu, dajući konkretne predloge za izmene i dopune predloga odluka (rešenja i zaključaka), kao i mišljenja u vezi primene Zakona o kontroli državne pomoći, po pojedinačnim zahtevima ministarstava, agencija, pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, jedinica lokalne vlasti i dr. kao i mišljenja u vezi podnetih planova reorganizacije stečajnih dužnika, a u skladu sa članom 157. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/2009 i 83/2014) . Pored navedenog, predstavnik Komisije u Komisiji za kontrolu državne pomoći je u protekloj godini prisustvovao raznim skupovima u zemlji na kojima je tema bila državna pomoć u Republici Srbiji i propisi kojima je ova oblast regulisana. Imajući u vidu da se poglavlje o konkurenciji ubraja u jedno od najzahtevnijih i najsloženijih u procesu pregovaranja i da će iz tih razloga Evropska komisija ovom poglavlju posvetiti posebnu pažnju, procena Komisije za zaštitu konkurencije je da je neophodno, u još većoj meri, unaprediti saradnju između dve komisije, posebno imajući u vidu ocenu Evropske komisije u Izveštaju o napretku Srbije u 2016. godini, koja se odnosi na oblast konkurencije, u delu državne pomoći, u kojoj je istaknuta važnost intenziviranja aktivnosti u cilju prevazilaženja uočenih nedostataka u segmentu državne pomoći.

Komisija je, na poziv Privredne komore Srbije, bila aktivni učesnik na sastancima organizovanim povodom izrade Opštih uslova poslovanja i akta o kategorizaciji autobuskih stanica koji je organizovala Grupacija za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice PKS.

Svesna značaja savremenih ekonomskih modela u privrednim tokovima, Komisija je otpočela intenzivniju saradnju sa Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, koja je rezultirala potpisivanjem Memoraduma o saradnji Komisije i Ekonomskog fakulteta, aprila 2016. godine. Ovim dokumentom se ustanovljava opseg i sadržaj zajedničkih aktivnosti na promociji zaštite konkurencije i doprinosu podizanja svesti o njenom značaju.

Namera Komisije je da dodatno ojača, inače dobru saradnju sa akademskom zajednicom. U tom smislu, očekuje se da tokom 2017. godine potpiše sporazume o saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Kragujevcu.

PODIZANjE SVESTI O ZNAČAJU KONKURENCIJE

Međunarodna mreža za konkurenciju (International Competition Network – ICN) definiše zastupanje politike konkurencije kao aktivnosti koje sprovodi telo za zaštitu konkurencije, koje su u vezi sa promocijom konkurentnog okruženja, a nisu zasnovane na formalnim procedurama i dužnostima (primeni zakona), već uglavnom kroz građenje odnosa na dobrovoljnoj osnovi sa drugim učesnicima (Vlada, ministartsva, pravosudni organi, Skupština, učesnici na tržištu, nevladin sektor, opšta javnost, itd.) u sistemu konkurencije i povećanjem javne svesti o prednostima konkurencije.

Promocija/zastupanje politike konkurencije, transparentnost rada Komisije i uspešna komunikacija sa svim relevantnim učesnicima, imaju suštinski značaj za sprovođenje nadležnosti koje su Komisiji poverene Zakonom. Transparentna, predvidiva i nediskriminatorna primena Zakona od strane Komisije i objavljivanje odluka, predstavljali su jedan od načina promovisanja zaštite konkurencije u proteklom periodu.

Konkretno, podizanje svesti o značaju konkurencije tokom 2016. godine, uključivalo je sve aktivnosti Komisije usmerene ka unapređenju zakonskog okvira, promovisanje zaštite konkurencije i kompetitivnog poslovnog ambijenta, odnosno na jačanje svesti o značaju zaštite konkurencije, primenom mehanizama koji podrazumevaju dobrovoljno prihvatanje pravila i saradnje, a sankcionisanje i prinudno izvršenje kao krajnju meru.

Zastupanje politike zaštite konkurencije obuhvatalo je, između ostalog: inicijative koje preduzima Komisija prema drugim državnim organima/telima u cilju da utiče na zakonodavni okvir i sprovođenje politike konkurencije, kao i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju jačanja svesti poslovne zajednice, organa vlasti i opšte javnosti o prednostima konkurencije u društvu.

Takođe, ugled i prepoznatljivost Komisije u javnosti su ostvarivani kako kroz efikasnu primenu zakona, zastupanja (advocacy), međunarodnu saradnju, tako i putem medija. Komisija je stručno i kadrovski ojačana krajem 2015. godine posebno za tu vrstu aktivnosti, pa je komunikacija sa medijima posebno intenzivirana u 2016. godini, kroz različite forme obraćanja (saopštenja, intervjui, tematski događaji, konferencije, odgovori na pitanja, plasiranje tema i objava u medijima, priprema i distribucija brošura) i dr.

Ciljevi koje Komisija želi da postigne kroz svoje aktivnosti zastupanja su:
• podizanje svesti o značaju zaštite konkurencije za funkcionisanje otvorene tržišne privrede i za dobrobit potrošača;
• upoznavanje javnosti sa prednostima efikasne konkurencije (kompetitivni poslovni ambijent, manje ulaznih barijera, nova radna mesta, bolji kvalitet proizvoda i usluga itd);
• prepoznatljivost Komisije u javnosti što podrazumeva informisanost o ovlašćenjima Komisije, ali i o obavezama učesnika na tržištu;
• upoznavanje učesnika na tržištu sa propisima zaštite konkurencije kao prevencija nastanka povreda konkurencije.

Polazeći od nadležnosti Komisije iz člana 21. Zakona, ali i od prakse tela za zaštitu konkurencije u EU i šire, mogući instrumenti za ostvarivanje ovih ciljeva su: mišljenja na nacrte i predloge zakona i na važeće zakone, koji su od uticaja na zaštitu konkurencije; mišljenja o primeni Zakona; objavljivanje odluka u Službenom glasniku RS i na internet strani; sektorske analize; direktna edukacija kroz savetovanja, seminare i radionice; učešće na okruglim stolovima, konferencijama, izdavanje brošura i specijalizovanih publikacija, kampanje, saopštenja i intervjui zvaničnika Komisije u medijima i sl.

AKTIVNOSTI KOMISIJE USMERENE NA ODNOSE SA POSLOVNOM I STRUČNOM JAVNOŠĆU

Komisija za zaštitu konkurencije izuzetno je aktivna u upoznavanju poslovne zajednice u Srbiji, kao i stručne javnosti sa svim aspektima svog delovanja, a koje proizilazi iz ovlašćenja koja Komisiji daje Zakon. U tom smislu, godinu u kojoj je obeležila deset godina rada, Komisija je posvetila i brojnim aktivnostima javnog zastupanja politike zaštite konkurencije. Predstavnici Komisije bili su aktivni na brojnim dešavanjima koja su organizovala udruženja, poput NALED-a, Saveta stranih investitora, Američke privredne komore i slično.

Komisija je bila i aktivan učesnik na konferenciji u organizaciji Danas konferens centra koja je održana februara 2016. godine u Beogradu, a na temu: „Tržište kablovske televizije i zaštita konkurentnosti u Srbiji“.

Predstavnici Komisije otvorili su, aprila 2016. godine u Beogradu, seminar „Usaglašavanje poslovanja sa pravom konkurencije, najčešće povrede i mere prevencije”, koji je organizovala advokatska kancelarija Samardžić-Oreški-Grbović i konsultantska kuća Peterhof Consulting. Povod održavanja seminara bilo je upoznavanje učesnika na tržištu i stručne javnosti sa neophodnošću neodložnog usaglašavanja poslovanja sa standardima poštovanja prava konkurencije. Izlaganja i diskusije bile su usredsređene na karakteristične rizike povrede konkurencije koji su imanentni kompanijama koje posluju u Srbiji. Seminar je, pored edukativne misije, poslužio i kao prilika za zastupanje politike i prava zaštite konkurencije (competition advocacy) u poslovnoj i stručnoj javnosti, kao i za razmenu iskustava i viđenja stanja u ovoj oblasti.

Komisija za zaštitu konkurencije imala je zapaženo učešće na jubilarnoj, desetoj po redu konferenciji „U fokusu konkurencija- obeležavanje prve dekade”, novembra 2016. Ovaj događaj redovno se organizuje u okrilju advokatske kancelarije Karanović & Nikolić i nemačke fondacije Fridrih Nojman (Friedrich Naumann). Prevashodni značaj prisustva ovoj koferenciji leži u okolnosti da ona „regrutuje“ ugledne poznavaoce međunarodnih prilika, predstavnike državnih organa, advokate, korporativne pravnike, odnosno eksperte iz poslovne zajednice koji već tradicionalno, jednom godišnje, razmatraju aktuelnosti iz domena prava konkurencije.

Decembra 2016. godine, na poziv Agencije za borbu protiv korupcije, Komisija je uzela učešća na konferenciji „Saradnja Agencije za borbu protiv korupcije sa državnim institucijama u borbi protiv korupcije“, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije. Upravo je održani skup bio prilika za predstavljanje aktivnosti koje Komisija svakodnevno preduzima, rukovođena svojim zakonskim ovlašćenjima.

Zaposleni u Komisiji za zaštitu konkurencije učestovali su i na IV međunarodnoj konferenciji u organizaciji JP „Elektroprivreda Srbije“ i Balkanmagazina, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, a koja je održana 01.12.2016. godine u Privrednoj komori Srbije na temu: „Regionalno tržište električne energije“.

Uz Privrednu komoru Srbije, Upravu za javne nabavke i Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisija je bila jedan od organizatora stručnog skupa „Značaj javnih nabavki u kreiranju poslovnog ambijenta“, održanog decembra 2016. godine. Predstavnici Komisije iskoristili su ovu priliku kako bi poslovnoj zajednici ukazali na opasnost nameštanja javnih ponuda.

U organizaciji SEETO (South-East Europe Transport Observatory), u okviru tehničke pomoći Direktorata za transport Evropske komisije u decembru 2016. godine održan je 25. sastanak Radne grupe za železnicu i intermodalni transport. Komisija je imala prezentaciju na temu: Upoznavanje sa slučajevima iz oblasti zaštite konkurencije u sektoru železničkog prevoza, i stručne teme iz navedene oblasti kao što su: ugovori o prekograničnim prelazima, pravila o izradi redova vožnje, postupci istraživanja železničkih nesreća i sl.

Povodom obeležavanja decenije rada Komisije, aprila 2016. godine, gost Komisije za zaštitu konkurencije bio je Vilijam Kovačić (William E. Kovacic), profesor Univerziteta Džordž Vašington i direktor Agencije za konkurenciju i tržište Ujedinjenog Kraljevstva (CMA), inače jedan od vodećih stručnjaka za pitanja zaštite konkurencije u svetu. Prof. Kovačić je tom prilikom, održao predavanje za zaposlene u Komisiji o iskustvima i mogućim trendovima razvoja, ali i izazovima sa kojima se suočavaju tela za zaštitu konkurencije širom sveta.

Juna 2016. godine, Komisija za zaštitu konkurencije imala je priliku da bude domaćin dr Rasela Pitmana (Russell Pittman), direktora sektora za ekonomske analize Ministarstva pravde SAD, jednog od vodećih eksperata za pitanja zaštite konkurencije, koji je održao korisno predavanje zaposlenima u Komisiji o korišćenju ekonometrije u analizama tržišta, kao i o iskustvima u sprovođenju politike konkurencije u SAD.

Decembra 2016. godine, na poziv Agencije za borbu protiv korupcije, Komisija je uzela učešća na konferenciji „Saradnja Agencije za borbu protiv korupcije sa državnim institucijama u borbi protiv korupcije“, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

AKTIVNOSTI KOMISIJE USMERENE NA ODNOSE SA SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANjA

Komisija zastupa stav da se edukacijom i podizanjem interesovanja medija za oblast zaštite konkurencije, istovremeno postiže bolje razumevanje i dobijanje podrške javnosti, koja dalje može da izvrši pozitivan pritisak na učesnike na tržištu i donosioce političkih odluka. Istovremeno, time se ispunjava i obaveza obaveštavanja javnosti o radu Komisije.

Blagovremeno dostavljanje relevantnih informacija i kontinuirano negovanje korektnih odnosa sa medijima, podrazumeva strateški pristup koji obuhvata organizaciju podataka, plan i vremenski raspored aktivnosti.

Komisija je tokom 2016. godine učinila dodatne napore kako bi značaj zaštite konkurencije učinila transparentnim i razumljivim širokoj javnosti (učesnicima na tržištu, potrošačima i medijima). Objavljivanje svih bitnih odluka i obaveštenja o događajima u kojima Komisija učestvuje, su transparentno i blagovremeno plasirani, kako na internet stranici Komisije, tako i u svim relevantnim medijima (štampanim i elektronskim). Prisutnost predsednika Komisije u javnosti takođe je bila izuzetno značajna za kvalitet javne promocije rezultata rada Komisije, što govori u prilog potrebe daljeg pojavljivanja predstavnika Komisije u medijima kroz intervjue, gostovanja, autorske članke, itd.

Izveštajni period bio je obeležen naglašenim interesovanjem predstavnika medija za sve vrste aktivnosti Komisije, uključujući i one koje su se odnosile na ispitivanje koncentracija. U 2016. godini, Komisija je vodila postupke i donela odluke u predmetima čiji su učesnici, između ostalih, bile i velike inostrane kompanije, koje su ostvarivale aktivnost i na tržištu Republike Srbije.

Koncentracije o kojima je Komisija rešavala uz propisavanje određenih uslova, posebno su bile u fokusu interesovanja medija. Pored strukture samih mera, interesovanje je iskazano i za naložene rokove njihovog trajanja, posledice nesprovođenja određenih uslova u definisanom roku, mogućnost određivanja dodatnih rokova, procenu efekata primene propisanih mera na stanje konkurencije na analiziranom relavantnom/relevantnim tržištima. Interesovanje medija, kada je reč o uslovno odobrenim koncentracijama, odnosilo se ne samo na predmete započete i okončane u 2016. godini, već i na one iz prethodnih godina, za koje je sprovođenje naloženih mera imalo svoju aktuelnost i u izveštajnom periodu.

Komisija je na svaki upit koji joj je dostavljen od predstavnika medija, odgovorila u najkraćem mogućem roku, vodeći računa da u takve odgovore ne budu uključeni i oni podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu, a sa kojima je Komisija postupala u skladu sa zakonom. Komisija je tokom 2016. godine, imala više od 1000 objava u štampanim i elektronskim medijima o aktivnostima i postupcima koje vodi, koje su sve bile u pozitivnoj ili neutralnoj konotaciji, što je značajan pomak u medijskom praćenju Komisije.

Komisija je u 2016. godini sprovela sledeće aktivnosti:

STVARANjE BAZE PODATAKA O MEDIJIMA

Kao prvi korak u strateškom korišćenju medija kao sredstva komunikacije, u 2016. godini je prvi put formirana detaljna baza podataka relevantnih za odnose sa medijima, a posebno onim kojima je uža specijalnost ekonomija, pravo, tržište, ili konkretno oblast kojom se bavi Komisija. Baza medijskih podataka sadrži sve pojedinosti u vezi sa svim vrstama medija (radio i tv, štampani, internet mediji itd.), kao i u vezi sa specijalizovanim medijima koji se bave ekonomskim temama.

DOGAĐAJI

Komisija je organizovala ili bila domaćin na više skupova koji su bili povod za komunikaciju sa medijima radi promocije njenih aktivnosti, od kojih se, kao najznačajniji svakako mogu izdvojiti dva događaja: Dan konkurencije, obeležavanje deset godina rada Komisije i međunarodna konferencija „Izgradnja institucionalnih kapaciteta nacionalnih tela za zaštitu konkurencije Jugoistočne Evrope“.

Dan konkurencije – planiranjem događaja predviđeno je učešće predstavnika svih relevantnih institucija, organizacija, ali i ostalih predstavnika stručne javnosti čiji je rad neposredno vezan za rad Komisije (Narodne skupštine, Vlade, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Delegacije Evropske unije, sudija nadležnih sudova, tužioca Republičkog javnog tužilaštva, Privredne komore, predstavnika regulatornih tela, stručne javnosti, advokatskih kancelarija, medija, itd..).

Zabeležene su objave o konferenciji Komisiji za zaštitu konkurencije (intervjui, izjave, izveštaji) u medijima (internet portali, elektronski i štampani mediji) sa nacionalnom i regionalnom pokrivenošću, zvanični portali Vlade Srbije i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, itd…). Objave su novinarski obrađene u 24 medija, dok su u ostalim preneti opširniji agencijski izveštaji, svi bazirani na distribuiranom pres materijalu koje je za novinare pripremila Komisija,, izjavama datim na samom događaju, kao i prethodno plasiranim intervijuima. Novinske agencije su prenele prosleđene najave i plasirale ih kao agencijske vesti, a nakon događaja objavile i svojim korisnicima distribuirale opširnije izveštaje. Agencije su plasirale i izjave koje su učesnici konferencije dali, kao video materijal svojim korisnicima. Video prilozi su objavljeni i na video portalima novinskih agencija, što je omogućilo da budu javno dostupni i čime je pokriven veliki broj medija i šire javnosti. Novinarske izveštaje o obeležavanju Dana konkurencije pratilo je i više televizija sa nacionalnom pokrivenošću, između ostalih i Javni servis.

Međunarodna konferencija „Izgradnja institucionalnih kapaciteta nacionalnih tela za zaštitu konkurencije Jugoistočne Evrope“ – iako je događaj po svojoj prirodi imao obeležje stručnog skupa, namenjenog onima koji se profesionalno bave politikom i pravom konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije uspela je da i ovo dešavanje iskoristi za promociju politike zaštite konkurencije u široj javnosti u Srbiji i u regionu. Medijska najava konferencije je dva puta distribuirana svim novinskim agencijama, štampanim i elektronskim medijima.

Komisija je ugovorila i „medijska prijateljstva“ sa nekoliko medijskih kuća (agencije, dnevne novine, nedeljnik, mesečnik i televizijska stanica) u Srbiji. Organizovano je gostovanje dr Rasela Pitmana na regionalnoj televiziji N1, koji je bio emitovan više puta tokom trajanja konferencije (po principu CNN) i objavljen je na internet strani televizije.. Televizija N1 je pripremila i poseban prilog o važnosti institucionalnog jačanja tela za zaštitu konkurencije Jugoistočne Evrope. Osim prikaza otvaranja Konferencije, u prilogu su objavljene i izjave koje su na ovu temu dali predsednik Komisije, predstavnik EBRD Lorenco Kjari i Dimitri Lukas iz Komisije za zaštitu konkurencije Grčke.

Analizirane su objave o konferenciji Komisiji (intervjui, izjave, izveštaji) u medijima i ukupno je registrovano više od 35 objava (objava na svim internet portalima štampanih i elektronskih medija sa nacionalnom i regionalnom pokrivenošću). Takođe, izveštaji objavljeni na internet portalima su publikovani i u štampanim izdanjima tih medija.

Objave su pretežno preneti opširniji agencijski izveštaji, svi bazirani na distribuiranom pres materijalu, koji je Komisija pripremila za novinare i izjavama, datim na samom događaju. U svim objavama (štampa, tv, agencije, internet portali), fokus je bio na institucionalnom jačanju tela za zaštitu konkurencije i važnost ovih institucija za društvo.

Predstavnici EBRD-a su, analizirajući uspešnost Međunarodne konferencije „Izgradnja institucionalnih kapaciteta nacionalnih tela za zaštitu konkuncije Jutoistočne Evrope“, ocenili kao izuzetno uspešno medijsko predstavljanje ovog skupa, a koji je bio od izuzetnog značaja za sva tela za zaštitu konkurencije Jugoistočne Evrope.

Seminar Regionalnog centra OECD-a za konkurenciju, koji je održan u septembru 2016. godine u Beogradu takođe je bila prilika koju je Komisija iskoristila za promociju politike zaštite konkurencije. Iako je sam radni deo skupa bio zatvoren za javnost, uvodna izlaganja predsednika KZK, kao i direktorke Regionalnog centra OECD-a za konkurenciju ovog skupa, preneli su kao vest vodeći srpski mediji.

Tokom 2016. godine organizovano je više intervjua i gostovanja predstavnika Komisije u najtiražnijim i najgledanijim štampanim i elektronskim medijima. U isto vreme, predsedsednik Komisije dao je više intervjua stručnim časopisima koji izlaze u Srbiji, kako na srpskom, tako i na engleskom jezikom.

PUBLIKACIJE

Brošura/vodič – „Ključno za konkurenciju“

Imajući u vidu značaj i ulogu medija u prenošenju ključnih poruka o značaju zaštite konkurencije, ali i njihovu nedovoljnu informisanost o tome, Komisija je izdala brošuru – rečnik „Ključno za konkurenciju“ koji sadrži objašnjenja najčešćih srpsko – engleskih termina koji se javljaju u pravu konkurencije. Prilikom pripreme brošure, posebna pažnja je posvećena dizajnu i izgledu brošure, kako bi materijal bio atraktivan što širem krugu čitalaca. Rečnik je namenjen pre svega medijima, najširoj ali i stručnoj javnosti

Distribuirano je preko 400 primeraka, svim urednicima i novinarima elektronskih i štampanih medija, državnim organima, nezavisnim regulatornim i kontrolnim telima, najznačajnijim poslovnim udruženjima. Poseban cilj je bio uspostavljanje dvosmernog komunikacijskog kanala i bolja informisanost. Kako je u anketi koju je Komisija samostalno organizovala sredinom 2016. godine, uočeno nedovoljno poznavanje nadležnosti, postupaka i zakonskog okvira rada Komisije, izvesno je da je publikacija „Ključno za konkurenciju“ doprinela većem stepenu razumevanja i informisanosti medija o politici zaštiti konkurencije, a što će omogućiti još veću zastupljenost Komisije u medijima. Brošura je, takođe, iskorišćena za promociju rada Komisije na stručnim skupovima i događajima.

SAJT KOMISIJE

U izveštajnoj godini, Komisija je nastavila sa prethodno uspostavljenom praksom, a u nekim delovima i zakonskom obavezom, pune transparentnosti u radu kako objavljivanjem svih relevantnih dokumenata na zvaničnoj internet strani Komisije (www.kzk.gov.rs) tako i saopštenja o svim dešavanjima u Komisiji koja su od interesa za javnost.

Stručnoj, ali i široj javnosti dostupne su sve odluke koje je Komisija donela u postupku rešavanja po podnetim prijavama ili u postupcima vođenim po službenoj dužnosti.

Intenzivirana je praksa izdavanja saopštenja za javnost u vezi sa predmetima koji izazivaju interesovanje medija, ali i u slučajevima kada Komisija ocenjuje da je važno izneti stav po određenom pitanju. Takođe, objavljuju se sve informacije o značajnijim aktivnostima predsednika Komisije, članova Saveta i zaposlenih. Ova praksa je doprinela značajno većem broju poseta zvanične internet prezentacije, koji je uvećan za 31% u odnosu na prethodnu godinu.

Grafikon br. 9 – Pregled pojedinačnioh ulazaka na sajt po mesecima

Grafikon br. 10 – Pregled pojedinačnioh ulazaka na sajt po godinama

U 2016. godini povećano je interesovanje domaćih i inostranih medija za rad Komisije. Novinari štampanih i elektronskih medija, kao i internet portala postavili su Komisiji veliki broj pitanja iz delokruga njene nadležnosti. Nekada je okvir postavljenih pitanja bio opredeljen interesom javnosti u odnosu na konkretne postupke koji su vođeni pred Komisijom, ali su se pitanja predstavnika medija odnosila i na zahteve za bližim tumačenjem određenih zakonskih normi. Komisija je po takvim zahtevima uvek odgovarala u najkraćem mogućem roku.

INTERNI SAJT KOMISIJE

Pored zvaničnog internet sajta, u 2016. godini Komisija je započela i kreiranje novih načina interne komunikacije. U tom smislu, u septembru 2016. godine, pokrenut je interni sajt koji služi kao platforma za informacije koje se odnose na unutrašnju organizaciju, edukacije, interno informisanje i funkcionisanje Komisije. Sajt osim aktuelnih informacija za zaposlene, sadrži i prezentacije, stručnu literaturu, ankete, forume za diskusiju, kao i predloge i inicijative vezane za svakodnevni rad u Komisiji. Sajt je kreiran kako bi doprineo boljoj informisanosti kako o stručnim, tako i o temama koja su od značaja za efikasniji rad zaposlenih u Komisiji.