Ustavni sud Republike Srbije doneo je Zaključak kojim se odbacuje predlog za ocenu ustavnosti odredbe člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Predlog za ocenu ustavnosti odredbe čl. 45 pomenutog Zakona, podneo je jula prošle godine Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Navedena odredba člana 45. Zakona se odnosi na obavezu Komisije za zaštitu konkurencije, da u slučaju zahteva stranke, može odrediti meru zaštite izvora podataka ili određenih podataka, ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva pred Komisijom opravdan i po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta tog zahteva.

Ocenu Poverenika da su odredbe člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije kojim se podaci koje „štiti“ Komisija za zaštitu konkurencije suprotna rešenjima iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, demantovao je Ustavni sud, zaključkom sa sednice održane 25. aprila ove godine.

Komisija za zaštitu konkurencije pozdravlja ovaj potez Ustavnog suda, imajući u vidu da se na ovaj način doprinosi pravnoj sigurnosti tržišnih učesnika koji posluju u Republici Srbiji, ali i ujednačenoj praksi u predmetima koji se vode pred Komisijom.

U postupcima koji se vode pred telima nadležnim za zaštitu konkurencije, uključujući Komisiju za zaštitu konkurencije, ali i Direktorat za konkurenciju EU i tela država članica, učesnici na tržištu dostavljaju brojne, izuzetno osetljive poslovne podatke, kao što su podaci o dobavljačima i kupcima, vrednosti i obimu prodaje i nabavke, tržišnim udelima, razlozima za sprovođenje koncentracija, ugovore, akte koji sadrže poslovne planove i strategije budućeg razvoja i slično, a bez kojih Komisija ne bi mogla da vrši svoja ovlašćenja propisana zakonom. Otkrivanjem ovih podataka trećim licima može se naneti značajna šteta učesnicima na tržištu koji su dostavili podatke, zbog čega je u uporednoj praksi i ustanovljeno pravilo da tela za zaštitu konkurencije ne objavljuju, niti stavljaju na raspolaganje podatke, odnosno dokumentaciju koja sadrži poslovne tajne ili druge poverljive podatke.

Navedena praksa je opšteprihvaćena i u pravu konkurencije EU, jer se i prema Obaveštenju Evropske komisije o pravilima uvida u spise predmeta koji se vode pred EK u postupcima zaštite konkurencije, Smernicama za pripremu odluka o koncentracijama za javno objavljivanje, kao i Smernicama za pripremu za javno objavljivanje odluka donetim u skladu sa Uredbom 1/2003, kao primer navodi da se podaci o kupcima, distributerima, tržišnim planovima, troškovima i cenama kao i prodajnoj strategiji smatraju poslovnom tajnom kojoj se ne sme dati pristup. Sličan stav i ovlašćenja nacionalnih tela za zaštitu konkurencije potvrđena su i Direktivom (EU) 2019/1 Evropskog parlamenta o ovlašćenju tela za zaštitu konkurencije država članica za efikasno sprovođenje pravila o tržišnoj utakmici i obezbeđenju pravilnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta.