kzkУставни суд Републике Србије донео је Закључак којим се одбацује предлог за оцену уставности одредбе члана 45. Закона о заштити конкуренције. Предлог за оцену уставности одредбе чл. 45 поменутог Закона, поднео је јула прошле године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Наведена одредба члана 45. Закона се односи на обавезу Комисије за заштиту конкуренције, да у случају захтева странке, може одредити меру заштите извора података или одређених података, ако се оцени да је интерес подносиоца тог захтева пред Комисијом оправдан и по значају битно већи у односу на интерес јавности у погледу предмета тог захтева.

Оцену Повереника да су одредбе члана 45. Закона о заштити конкуренције којим се подаци које „штити“ Комисија за заштиту конкуренције супротна решењима из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, демантовао је Уставни суд, закључком са седнице одржане 25. априла ове године.

Комисија за заштиту конкуренције поздравља овај потез Уставног суда, имајући у виду да се на овај начин доприноси правној сигурности тржишних учесника који послују у Републици Србији, али и уједначеној пракси у предметима који се воде пред Комисијом.

У поступцима који се воде пред телима надлежним за заштиту конкуренције, укључујући Комисију за заштиту конкуренције, али и Директорат за конкуренцију ЕУ и тела држава чланица, учесници на тржишту достављају бројне, изузетно осетљиве пословне податке, као што су подаци о добављачима и купцима, вредности и обиму продаје и набавке, тржишним уделима, разлозима за спровођење концентрација, уговоре, акте који садрже пословне планове и стратегије будућег развоја и слично, а без којих Комисија не би могла да врши своја овлашћења прописана законом. Откривањем ових података трећим лицима може се нанети значајна штета учесницима на тржишту који су доставили податке, због чега је у упоредној пракси и установљено правило да тела за заштиту конкуренције не објављују, нити стављају на располагање податке, односно документацију која садржи пословне тајне или друге поверљиве податке.

Наведена пракса је општеприхваћена и у праву конкуренције ЕУ, јер се и према Обавештењу Европске комисије о правилима увида у списе предмета који се воде пред ЕК у поступцима заштите конкуренције, Смерницама за припрему одлука о концентрацијама за јавно објављивање, као и Смерницама за припрему за јавно објављивање одлука донетим у складу са Уредбом 1/2003, као пример наводи да се подаци о купцима, дистрибутерима, тржишним плановима, трошковима и ценама као и продајној стратегији сматрају пословном тајном којој се не сме дати приступ. Сличан став и овлашћења националних тела за заштиту конкуренције потврђена су и Директивом (ЕУ) 2019/1 Европског парламента о овлашћењу тела за заштиту конкуренције држава чланица за ефикасно спровођење правила о тржишној утакмици и обезбеђењу правилног функционисања унутрашњег тржишта.