Komisija za zaštitu konkurencije
Komisija uputila Mišljenje na Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima

Komisija za zaštitu konkurencije je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostavila Mišljenje na Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, u kojem je naglasila da bi Zakon trebalo da omogući da određene usluge, koje su povezane sa komunalnim delatnostima, a mogu se obavljati samostalno, budu jasno određene kao usluge komercijalnog karaktera, koje mogu da pružaju pod jednakim uslovima svi koji ispunjavaju propisane uslove, a ne samo jedan učesnik na tržištu. Uslovi i kriterijumi moraju biti definisani tako da ne ograničavaju pristup tržištu postojećim i budućim učesnicima na tržištu, niti da nameću uslove koji nisu opravdani.

Komisija je izrazila zabrinutost zbog novog zakonskog rešenja koje, prema njenoj oceni predstavlja dodatnu barijeru, kako za ulazak novih, tako i za nastavak poslovanja postojećih učesnika na tržištu, sa mogućim ozbiljnim posledicama na rad učesnika na tržištu koji su registrovani za obavljanje komunalnih delatnosti. Naime, Nacrtom Zakona je propisano da ispunjenost uslova za obavljanje komunalnih delatnosti utvrđuje Privredna komora Srbije, ako zakonom za pojedinu komunalnu delatnost nije drugačije propisano. Takođe je utvrđeno da Privredna komora Srbije izdaje akt o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti javnom preduzeću, privrednom društvu, preduzetniku ili drugom privrednom subjektu, koji je uz zahtev dostavi dokaze propisane podzakonskim aktom, kao i dokaz o uplati troškova za izdavanje akta o ispunjenosti uslova.

Predloženo zakonsko rešenje, prema mišljenju Komisije, menja položaj i ulogu PKS, tako što stvara značajnu dodatnu obavezu za učesnike na tržištu, a Komisija svaku prepreku, posebno na ovom, inače specifičnom tržištu koje bi trebalo otvarati za ulazak novih učesnika, ocenjuje kao nepotrebnu i potencijalno negativnu za stanje konkurencije. Stav Komisije je da ovaj zakon ne bi trebalo da poverava poslove državne uprave Privrednoj komori Srbije, pa je u skladu sa navedenim, predložena izmena ovog člana.

Mišljenja Komisije, kako je navedeno, treba da omoguće da se, kroz saradnju sa predlagačima, doprinese izradi kvalitetnijih rešenja propisa. Kao generalna ocenu, u mišljenju je izneto da je jedan od najvažnijih ciljeva propisa da se na tržištu obezbede ravnopravni uslovi za delovanje svih učesnika, naravno pod pretpostavkom da ispunjavaju potrebne uslove. Komisija je ponovo istakla da se samo kroz „borbu“ konkurenata kvalitetom i cenom, mogu ostvariti ekonomski napredak i dobrobit društva, a naročito korist potrošača, što predstavlja ne samo cilj Zakona o zaštiti konkurencije, već i jasnog opredeljenja Republike Srbije da konkurencija predstavlja neophodan uslov za razvoj privrede u celini.


Međunarodna konferencija “Institucionalna izgradnja nacionalnih tela za zaštitu konkurencije u Jugoistočnoj Evropi”

kzk-ekofInstitucionalna izgradnja nacionalnih tela za zaštitu konkurencije u Jugoistočnoj Evropi centralna je tema međunarodnog skupa koja će, 2. i 3. juna ove godine, biti održan u Beogradu.

Organizatori konferencije su Evropska banka za obnovu i razvoj i Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije, a uz tehničku podršku Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS).

Konferencija “Institucionalna izgradnja nacionalnih tela za konkurenciju Jugoistočne Evrope” biće održana u hotelu Metropol Palas.

Uz predstavnike nacionalnih tela za zaštitu konkurencije Jugoistočne Evrope, na skupu će svoje viđenje mogućih pravaca institucionalnog unapređenja ovih tela, ali i politike I prava zaštite konkurencije dati brojni svetski i domaći stručnjaci iz ove oblasti.

Pokrenut postupak protiv 26 učesnika na tržištu geodetskih usluga

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije doneo je, na osnovu člana 35. stav 2 Zakona o zaštiti konkurencije, Zaključak o pokretanju postupka po službenoj dužnosti protiv 26 učesnika na tržištu geodetskih usluga, radi ispitivanja povrede konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Postupak je pokrenut nakon inicijative koju je Komisija primila 12. aprila 2016. godine. Podnosilac inicijative naveo je da je u više postupaka javnih nabavki geodetskih usluga počev od kraja 2015. godine utvrđeno da ponuđači dostavljaju ponude sa cenama koje značajno prevazilaze procenjenu vrednost javne nabavke, što dalje vodi do obustave postupaka.

Nakon detaljne analize svih navoda i dokumentacije, dana 19. aprila 2016. godine donet je Zaključak o pokretanju postupka. Na nekoliko lokacija obavljeni su nenajavljeni uviđaji u prostorijama učesnika na tržištu.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Zaključak o pokretanju postupka objavljen je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 45 /06.05.16.

Gost Komisije prof. Vilijam Kovačić dao intervju mesečniku „Nova ekonomija“

kzk-ekofPovodom obeležavanja decenije rada Komisije gost Komisije za zaštitu konkurencije bio je Vilijam Kovačić (William E. Kovacic), profesor Univerziteta Džordž Vašington i direktor Agencije za konkurenciju i tržište Ujedinjenog Kraljevstva (CMA). Tom prilikom dao je intervju za majski broj mesečnika Nova ekonomija. Intervju sa profesorom Kovačićem možete pročitati ovde.

Dodatna obuka zaposlenih u Komisiji za korišćenje forenzičkih alata prilikom nenajavljenih uviđaja

kzk-ekofZaposleni u Stručnoj službi Komisije za zaštitu konkurencije učestvovali su na dvodnevnoj radionici za korišćenje najsavremenijih forenzičkih alata prilikom nenajavljenih uviđaja. Na radionici su zaposleni prolazili kroz simulaciju scenarija pretrage, kao i analizu rezultata za korišćenje forenzičkog softvera i opreme.

Cilj dodatne obuke je unapređenje znanja ovlašćenih službenih lica Komisije za zaštitu konkurencije o tehnikama prikupljanja podataka i trijaže, kao i procene vrste i količine podataka koji se traže pomoću forenzičkih alata, a kako bi se postigla što veća efikasnost postupka nenajavljenog uviđaja.

Nenajavljeni uviđaj je instrument koji je predviđen Zakonom o zaštiti konkurencije, a kojim se vrši iznenadna kontrola prostorija, odnosno podataka, isprava i stvari, o čemu se obaveštava stranka tek u trenutku izvođenja uviđaja na licu mesta. Ovlašćena službena lica vrše nenajavljeni uviđaj ako se osnovano sumnja da postoji opasnost uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranke ili trećeg lica.

Službeno lice koje sprovodi uviđaj dužno je da pokaže službenu legitimaciju i zaključak o izvođenju uviđaja u poslovnim prostorijama, odnosno da zahteva da se omogući nesmetan ulazak. Stvari od značaja za odlučivanje u postupku, mogu se privremeno oduzeti tokom nenajavljenog uviđaja do utvrđivanja svih relevantnih podataka i činjenica koje te stvari sadrže, a najduže do kraja postupka.

Ovaj instrument je izuzetno efikasan za prikupljanje dokaza i otkrivanje kartelskog dogovaranja i drugih oblika povreda konkurencije.