Komisija za zaštitu konkurencije u postupku ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednog društva VAILLANT doo iz Beograda, utvrdila je da je to privredno društvo zaključivalo restriktivne sporazume koji za cilj imaju značajno ograničavanje, narušavanje i sprečavanje konkurencije u smislu člana 10. i izrekla meru zaštite konkurencije u visini od 15.569.280,00 RSD .

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula 19.01.2023. postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv privrednog društva VAILLANT doo iz Beograda, distributera opreme za grejanje brendova „Vaillant“ i „Protherm“, zbog postojanja osnovane sumnje da navedeno društvo određuje cene pomenutih brendova u daljoj prodaji (resale price maintenance) u Republici Srbiji i izvršila nenajavljeni uviđaj u njegovim prostorijama.

Pre pokretanja postupka Komisija je upoređivala veleprodajne i maloprodajne cene iz cenovnika društva Vaillant sa maloprodajnim cenama iskazanim na internet stranicama pojedinih ovlašćenih distributera i utvrdila da su identične, kako međusobno kod svih posmatranih maloprodavaca, tako i sa cenama iz cenovnika dostupnog na internet stranici društva Vaillant. Pri tome, društvo Vaillant na osnovu dostupnih podataka nije prisutno na tržištu maloprodaje proizvoda brendova „Vaillant“ i „Protherm“ već samo preko svojih distributera.

Komisija je tokom postupka utvrdila da je Vajlantov poslovni model bio veleprodaja proizvoda brendova Vaillant i Protherm svojim distributerima, po istim odnosno približno istim uslovima počev od 2017. godine. Distributerima su povremeno dostavljani identični cenovnici koji su sadržali veleprodajne i maloprodajne cene, za koje je od distributera tražena primena i slanje njihovim daljim kupcima u prodajnoj mreži, a dostavljan im je i dokument sa rabatnom politikom koje su morali da se pridržavaju distributeri i ostatak prodajne mreže. Visina rabata iz rabatne politike se razlikovala zavisno od vrste odnosno brenda proizvoda i od tipa kupaca. Utvrđeno je da je Vajlant aktivno radio na ujednačavanju i kontroli ujednačenosti cena Vaillant i Protherm proizvoda. Sa trgovcima i instalaterima iz prodajne mreže Vajlant je zaključivao posebne ugovore za navodne usluge koje se odnose na razvijanje tržišta, na osnovu kojih im je davao novčane stimulacije nakon što bi dostavili fakture iz kojih su mogle da se utvrde cene. Sa druge strane, Vajlant je pribegavao neisplaćivanju stimulacija na koje trgovci računaju ukoliko bi odstupili od Vajlantove cenovne politike čak i kada bi postojao obim prodaje, čime je izostanak očekivane stimulacije dobijao karakter sankcije.

Suština ove vrste povrede konkurencije je u tome da prodavac nekog proizvoda, svom kupcu (i/ili ostalim kupcima u prodajnoj mreži/maloprodavcima ) ograničava slobodu da u daljoj prodaji, slobodno i nezavisno od prodavca, ili njegovih drugih kupaca, sam određuje cenu tog proizvoda čime se značajno ograničava konkurencija između maloprodavaca proizvoda istog brenda usled čega nema mogućnosti za smanjenje cena u maloprodaji, a čime se nanosi šteta potrošačima.

Narodna skupština Republike Srbije na Šestom vanrednom zasedanju u Četrnaestom sazivu, usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2022., 2023. i 2024. godinu zajedno sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 17. decembra 2025. godine.

Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv učesnika na tržištu, AP SIDRO DOO NOVI BEOGRAD, WESTOM GLOBAL DOO BEOGRAD i CCC INDUSTRIAL ENGINEERING DOO BEOGRAD-ZVEZDARA zbog osnovane pretpostavke da su dogovaranjem u postupcima javnih nabavki naručioca Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije (EPS), izvršila povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Istovremeno sa pokretanjem postupka, ovlašćena službena lica Komisije za zaštitu konkurencije, izvršila su nenajavljeni uviđaj na tri lokacije i prikupila relevantnu dokumentaciju za utvrđivanje činjenica u ovom postupku.

Komisija je primila inicijativu za ispitivanje povrede konkurencije na osnovu koje je osnovano pretpostavila da su navedena društva koordinisala svoja postupanja pre i nakon otvaranja ponuda u postupcima javnih nabavki EPS-a.

Prema navodima inicijative, jedan od učesnika potencijalnog restriktivnog sporazuma, podnosio je ponudu čija je vrednost malo ispod procenjene vrednosti javne nabavke, i u svemu predstavlja prihvatljivu ponudu, dok ostali članovi potencijalnog restriktivnog sporazuma davali su ponude sa kaskadno nižim cenama (visoku ponudu društvo SIDRO, srednju ponudu društvo CCC i nisku ponudu društvo WESTOM), ali koje imaju računsku grešku (odstupanja su nekada po samo nekoliko dinara). Naručilac (EPS), u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u obavezi je da od ponuđača zatraži da prihvati ispravku računske greške, kao i da ako se ponuđač ne saglasi sa ispravkom računske greške njegovu ponudu odbije. U predmetnom postupku ukoliko nije bilo drugih ponuda osim ponuda ponuđača koji su u potencijalnom restriktivnom sporazumu, svi ponuđači koji su imali računsku grešku, nisu dostavljali saglasnost na ispravku računske greške i time su njihove ponude postajale neprihvatljive, pa je naručilac, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, bio prinuđen da zaključi ugovor sa ponuđačem koji je ponudio najskuplju cenu, jer je ostao kao jedina prihvatljiva ponuda. Kada učestvuju i drugi ponuđači u konkretnom postupku javne nabavke, ponuđač sa nižom cenom od cene ponuđača koji ne pripada restriktivnom sporazumu daje saglasnost na ispravku računske greške, čime njegova ponuda postaje najpovoljnija. Društva SIDRO, WESTOM i CCC nude identična dobra, odnosno dobra istog proizvođača, sa različitim cenama.

Na osnovu navedenog, Komisija je osnovano pretpostavila da su na opisani način navedena društva učinila povredu konkurencije sklapanjem restriktivnog sporazuma u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Bulevar kralja Aleksandra II Karađorđevića br. 25, Beograd.

Član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Siniša Milošević učestvovao je, kao jedan od učesnika na panelu o politici zaštite konkurencije, na „Regionalnom ligl biznis forumu 2025“ (Regional Legal Business Forum 2025) najznačajnijem godišnjem susretu kompanijskih pravnika u regionu koji je održan na Zlatiboru.

Na panelu posvećenom zaštiti konkurencije bilo je reči o položaju, nadležnostima i svim izazovima koje imaju tela za zaštitu konkurencije u regionu. Organizator je prepoznao temu „Uloga tela za zaštitu konkurencije – nadzor ili regulacija?“ kao vrlo aktuelnu, podstaknut javnim diskusijama o tome koliko tela za zaštitu konkurencije mogu da intervenišu na tržištu u pogledu određivanja npr. marži, cena, i da li je to uopšte njihova nadležnost; da li regulišu ili nadziru tržišta; da li tela imaju jednu ili više uloga i kojih; koliko ove institucije mogu da utiču na određene tržišne manjkavosti.

Kako se i pored svih aktivnosti na približavanju prava zaštite konkurencije, u javnim diskusijama često tela za zaštitu konkurencije kritikuju za određene situacije koje nisu njihova nadležnost, iznose se nerealna i neosnovana očekivanja od ovih institucija, kao i netačne informacije o radu i rokovima postupanja i sl., ovo je bila izvanredna prilika da se takva otvorena pitanja razjasne direktno od predstavnika institucija kao i da se doprinese podizanju svesti o značaju zaštite konkurencije.

Na panelu su još učestvovali: Karolina Andonovska, generalni sekretar Komisije za zaštitu konkurencije Republike Severne Makedonije, dr Nebojša Jovović, direktor Agencije za zaštitu konkurencije Republike Crne Gore, Vanja Malidžan, član Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine a moderator panela je bio Zoran Šoljaga, partner u kancelariji Moravčević, Vojnović i Partneri.

Trodnevni skup je održan u organizaciji Udruženja kompanijskih pravnika Srbije i uz strateško partnerstvo Privredne komore Srbije, a okupio je više od 500 učesnika iz zemalja regiona, među njima je 50 panelista, više od 400 kompanijskih pravnika, direktora pravnih službi, advokata, sudija, javnih beležnika, kao i predstavnika državnih institucija i akademske zajednice.